Glas zavirio u kartoteku iz doba SFRJ s detaljnim popisom Brozovih darova stranim državnicima
Suve šljive i orasi...
Na adrese nesvrstanih Tito najčešće slao jestive poklone poput sušenog voća, krušaka, jabuka sorte "zlatni delišes", sokova od ribizle i borovnice...
Pitali svojevremeno bliski saradnici Leonida Brežnjeva gde je, što ga ne viđaju, a ovaj im na to odgovorio: "Evo, otkad mi je Tito poklonio onu "zastavu 101", ne izlazim od majstora". Ovo je anegdota koja je šezdesetih godina kolala po, tada jugoslovenskoj, čaršiji. Ali, uz fotografije s Titovih putovanja, bila je i jedna od retkih naznaka o tome šta je Broz darivao stranim državnicima.

Riznice, koje je Josip Broz za sobom ostavio, već decenijama svedoče o skupocenim poklonima koje je dobijao od stranih državnika. Donedavno se, međutim, samo nagađalo kakvim je poklonima, po onoj narodnoj "pamti pa vrati", maršal svojim darodavcima uzvraćao. Podaci o darovima bili su zagubljeni tokom NATO bombardovanja 1999. Onda su ljudi iz Muzeja istorije Jugoslavije, pre tri godine u krugu Karađorđevih dvorova, pronašli urednu kartoteku, s detaljnim spiskom svih darova od osnivanja Kabineta predsednika Republike 1953. godine, pa do Titove smrti.

- U obimnoj dokumentaciji, složenoj po abecednom redu - od Avganistana do Zimbabvea, našlo se 4.397 kartona sa imenima ljudi iz 106 zemalja koje je Tito darivao. Poklona je bilo mnogo više, jer su neki, raznim zgodama, darivani i po više puta. U tadašnji SSSR otišlo je najviše poklona, na čak 294 adrese, ali i u Egipat (190). Među njima nisu bili samo državnici, nego i glumci i umetnici, poput Sofije Loren, Karla Pontija, Liz Tejlor, Orsona Velsa, Vivijen Li, u čijem je društvu Tito posebno uživao. Neki od tih spiskova mogu izgledati smešno, ali je dragoceno imati ih. Bilo bi zanimljivo zaviriti u spiskove darova Koštuničinih ili Tadićevih, ali čisto sumnjam da sada neko vodi dokumentaciju o tome - kaže Momo Cvijović, načelnik muzejske službe i dodaje da se iz tih spiskova vidi da Tito i nije bio naročito izdašan kad je reč o poklonima.

Poklanjao i automobile

Prilikom posete Beogradu, 1960. godine, Naser je kući otišao sa "fijatom 1100", bež boje, s radio-aparatom i kožnim tapacirungom, a isto je dobio i Habib Burgiba, predsednik Tunisa, godinu dana kasnije. Treba li napomenuti i da je u tom periodu Tito od njega dobio fragment rimskog mozaika iz 2. veka.

Slike delio i šakom i kapom

Prema rečima Moma Cvijovića, čini se da su među omiljenim darovima bile skulpture i slike. Od 1953. poklonio je 161 sliku, 258 skulptura i šest mapa grafika. Najviše je među njima bilo skulptura tada prestižnih hrvatskih vajara Frane Kršinića i Ante Augustinčića, i srpskih slikara Nikole Graovca i Peđe Milosavljevića. - Tito je retko poklanjao dela autora koji su već slovili za velikane, već su to uglavnom bile slike tada savremenih autora. A, kad je to i radio, dobro je birao, pa su slike Paje Jovanovića završile na biranim adresama - kod Nasera, Nehrua i Hruščova.

U vrhu kartona bilo je ispisano ime osobe koja prima poklon, u levoj koloni kojom je prilikom darivan, a u desnoj detaljan spisak poklona. Tako, recimo, saznajemo da je Nikiti Hruščovu, 1956, u Rusiju poslat kino-projektor s nekoliko filmova, kristalna vaza, skulptura, slika, garnitura naliv pera "šefers" i dva sanduka raznih pića s naših prostora, a potom i veća kolekcija naših cigareta i lovački karabin s dvogledom u kožnoj ambalaži.

- Izbor poklona je, s obzirom na to kakve je Tito darove dobijao od istih tih ljudi, bio zapanjujuće uzak. Bile su to, uglavnom, slike i skulpture, lovačko naoružanje, sitni predmeti od srebra, nakit, tabakere i kristal. Omiljeni su bili i tzv. muzički kabineti sa ugrađenim televizorom, radio aparatom i gramofonom i kino-projektori. Ali, bilo je u to vreme i puno tih potrošnih, jestivih darova, poput voća, sokova, pića i cigareta - kaže Cvijović i dodaje da su suve šljive bile gotovo redovan poklon za afričke zemlje.

Listajući kartoteku, videli smo da je Anvar el Sadat, predsednik Egipta, početkom sedamdesetih darovao Brozu statuu Ozirisa iz 6. veka pre nove ere. Maršal mu je na taj skupoceni dar ljubazno odgovorio sa 150 kilograma jabuka sorte "zlatni delišes", 54 kilograma suvih šljiva i po 48 litara soka od ribizle i borovnice. Sličan, ali malo oskudniji poklon, poslat je i u Alžir, 1969, paket od po četiri flaše soka od borovnice, ribizle i jabuke, a potom i 19 kilograma suvih šljiva, 14 kilograma krušaka, 50 kilograma jabuka, ali i lovački karabin i kolekcija zlatnika.

Potpisi

Atina 1954: Tito predaje par lipicanera grčkom kralju Pavlu
Brioni 1969: Jovanka Broz sa Sofijom Loren i Karlom Pontijem
Giza 1955: Tito i Naser ispred Velike sfinge
"Galeb" 1959: Grčki premijer Karamanlis predaje Titu antičku vazu

Povodom ženidbe iranskog šaha maršal mu je poslao srebrni pehar s plastičnim motivom, dok je najčešći poklon za žene bio nakit, raznorazne kutijice, sve proizvedeno u radionici "Teodor Krivak" iz Zagreba, i narodne nošnje. A, kada su astronauti Titu doneli kamen s Meseca, on im je darivao po zlatnik od 120 grama i svoju potpisanu sliku u srebrnom ramu. Slučajno ili ne, Armstrongov je bio za gram teži od ostalih.

- Osnovni dar su bila odlikovanja, podelio ih je maršal na stotine. Toliko, da je, u službenoj prepisci uoči Titove posete Grčkoj 1954, ambasador, na predlog grčkog kralja, sugerisao da ni u kom slučaju ne odlikuje mnogo Grka, jer se Atinjani tim odlikovanjima smeju. Prilikom te posete, maršal je dobio Korintski zavetni šlem, a odgovorio je parom lipicanera - kaže Cvijović.

Postojala je i takozvana treća kategorija darovanih, u kojoj su bile žene ambasadora, krojači, frizeri i šefovi policija. Oni su najčešće dobijali maršalovu sliku s posvetom. Zanimljivo je da je deci kraljeva Tito uglavnom poklanjao šatore, igračke i male narodne nošnje.

A. Klarić

[ Odgovori na to | # ]