Ne glede na to, ali je vaša družina stara, nova ali šele nastaja, naj ste ljubimec ali prijatelj, skupna doživetja in zgodbe, ki jih nato pripovedujete o njih, pa tudi pravljice, ki jih prinašate iz preteklosti in prihodnosti, osnujejo tisto najbolj bistveno vez.

Ni pravega ali napačnega načina za pripovedovanje zgodb. Mogoče boste pozabili začetek ali sredino ali konec. Že droben žarek sončnega vzhoda skozi majhno okno lahko osreči. Zato se podobrikajte godrnjavim starcem ali starkam, naj vam povedo svoje najlepše spomine. Prosite otroke za njihove najsrečnejše trenutke. Sprašujte vse. Videli boste. Vsi bodo začutili toplino in podporo ob krogu zgodb, ki jih boste skupaj ustvarili.

Čeprav nihče od nas ne bo živel večno, zgodbe lahko. Dokler bo ostala ena sama duša, ki bo lahko povedala zgodbo, in bo s ponovnim pripovedovanjem nenehno klicala v bivanje na svetu večje sile ljubezni, milosti, velikodušnosti in moči, vam obljubljam, …

da bo dovolj.

(Clarissa Pinkola Estes)

Upri se padcu.
In če se ne moreš upreti padcu,
se upri in ne obleži na tleh.
In če se ne moreš upreti, da ne bi obležal na tleh,
dvigni srce proti nebu
in kot sestradan berač
prosi, naj bo napolnjeno,
in bo napolnjeno.
Lahko te potisne na tla,
lahko ti ni dopuščeno vstati.
Toda nihče ti ne more
preprečiti, da ne bi dvignil srca
proti nebu-
samo ti.
Največ se razjasni
prav sredi trpljenja.

Clarissa Pinkola Estes

Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva poslije ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sat poslije ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat–kula kod Begove džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva svijeta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom, a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja dijeli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i posprema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvijek slična mržnji, često potpuno istovjetna sa njom.

Ivo Andrić

Da starimo, da umiremo, to smo oduvek znali, iako smo se sporo navikavali na tu misao i teško mirili sa njom. Ali sa godinama, evo se javljaju u nama, i to pre smrti i pre samog starenja, nove misli sa kojima se čovek ne može da pomiri i koje nas guraju u starost pre vremena i u pravu smrt pre umiranja. To je: jasno i neumoljivo saznanje da u onom što je plodno, radosno i napredno u svetu mi sve manje i sve ređe učestvujemo, da je sve više zanosa koje ne osećamo i podviga u kojima nemamo udela, da u stvari, za nas svet vene i umire pred našim očima, a mi, još živi ali izvan života, posmatramo ga nemoćni, bez reči i pokreta.

Ivo Andrić

Uživaj v vsakem dnevu posebej. Če ne drugega, bodi odprta za karkoli. Pojdi vsak dan "novim dogodivščinam naproti". Brez črnega filtra, brez posebnih sanj, brez pričakovanj. Odpri oči in presunilo te bo, koliko lepega se lahko skriva v še tako meglenem dnevu. Le pusti si blizu. Počasi in točno toliko, kolikor sama želiš.

(nekaj kakor floki)

Čekati spas i tražiti utjehu u nekoj nadnaravnoj sili, što ljudi uzaludno čine hiljadama godina, znači, u stvari, priznati svoje beznađe, i ne učiniti ništa da bude bolje među ljudima. Svijet je postojao prije ljudi, postojaće i poslije ljudi. Ali, što se to nas tiče? Neka o tome brinu bića koja će tada živjeti. Mi svoju brigu ne možemo prepustiti nikome, i moramo se učiti moći ljubavi, da od života ne stvorimo mučilište.

Meša Selimović "Tvrđava"

"Teško onome kome se, posle mnogo godina pruži prilika da provede noć sa nekom od svojih najvećih ljubavi koju nikad nije takao! Ostaće bez ičega u srcu, siromašniji za jednu najlepšu bajku. Kada se uveri da se ne razlikuje od drugih žena, da nije ni bolja, ni lošija, tačnije da nije bila ni iz bliza vredna onolike patnje, i da joj je svu vrednost koju je posedovala ustvari rasipnički poklanjala samo ta neuzvraćena ljubav. Hoću svoju ljubav natrag!"

------------

"Ostavio mi je u nasleđe prezime, zlatan sat koji je dobio kad je odlazio u penziju, visok pritisak i sklonost da se nakon spavanja, posle ručka, budim umorniji nego što sam legao. Apsurdno je to što otkrivam da što sam stariji sve više ličim na njega. Otkrivam isti smeh, isti način na koji držim cigaretu, istu sedu kosu. Čim pređem granicu Republike Srpske, počinjem da govorim ijekavski, a suva ovčja rebra s raštanom moje je najdraže jelo, kao što je bilo i njegovo. Danas posedujem sve ono što nisam voleo kod oca i smejem se samom sebi u lice kada se ujutru brijem pred ogledalom.

Tako se završavaju sve mladalačke pobune i stara bitka između generacija."



Momo Kapor

______________________________________

Nan, če dovoliš napišem komentar na zgodbo. Oseba iz zgodbe, ki pričakuje nekaj iz pravljice, vendar po prvem seksu je razočarana svoje občutke imenuje ljubezen? mislim, da se tukaj gre za eno nezrelo osebo, ki si je omislila neko igračko in jo dolgo občudovala vendar si je, kar nekaj časa ni mogla privoščiti, in potem, ko jo je dobila se je prehitro naveličala... to nikakor ni ljubezen, to je muha, kapric... vsaj po mojem skromnem in nepomembnem mnenju.

lep večer ;-)

Violeta,
kdo bi vedel kako je bilo z zrelostjo Moma Kapora....čisto možno, da je tudi zaradi "nezrelosti" tako dobro un zanimivo pisal.


lp

Nan, isto možno, da je tako kot praviš

Lep in prijeten večer.