Ta stran je prilagojena za slabovidne, po metodi neskončne vrstice, če želiš članek gledati v običajnem formatu klikni na:
http://www.pozitivke.net/article.php/Poezija-Pesem-Ta-Ljubezen-Prever-Zak

*Ta ljubav* - Žak Prever nedelja, 8. avgust 2010 @ 00:16 CEST Uporabnik: Violeta Ta ljubav tako silna, tako drhtava, tako nežna, tako očajna. Ta ljubav lepa kao dan i ružna kao vreme. Ta ljubav tako stvarna, ta ljubav tako divna, tako srećna, tako vesela, i tako jadno drhteći od straha ko dete u mraku, a tako sigurna u sebe. Ko neki spokojni čovek u sred noći. Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih. Gonila ih da govore i primoravala da blede. Ta ljubav vrebana, jer te druge mi smo vrebali. Ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani, poricani zaboravljeni. Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali, ranjavali, gazili, dotucavali, poricali, zaboravljali. Ta ljubav cela celcata, još toliko živa, a sva ozarena, to je tvoja lljubav, to je moja ljubav. Ona koja je bila. To osećanje je uvek novo i nije se izmenilo. Toliko stvarno kao neka biljka, toliko drhtavo kao neka ptica. Toliko toplo i živo kao leto. Možemo oboje otići i vratiti se. Možemo zaboraviti, a, zatim ponovo zaspati, pa probuditi se, patiti, bditi. Pa ponovo zaspati. Sanjati i smrt zatim probuditi se, osmehnuti se, smejati se i podmladiti se. Naša ljubav zastaje tu. Tvrdoglava ko magare, ziva ko želja. Svirepa kao sećanje, hladna kao kajanje, nežna kao uspomena. Hladna kao mermer. Lepa kao dan, nežna kao dete. Gleda nas smešeći se, i kazuje mnogo ne govoreći ništa. A ja je slušam drhteći i vičem. Vičem za tebe, vičem za sebe i preklinjem te. Za tebe za sebe i za sve one koji se vole i koji su se voleli. Da, ja im vičem za tebe za sebe i sve druge. Da ne znam. Ostani tu, tu gde si gde bila si nekad. Ostani tu, tu gde si. Gde si bila nekad Ostani tu. Ne pomiči se ne idi. Mi koji smo voleli mi smo te zaboravili. Ali ti nas ne zaboravi, jer nemamo drugog do tebe na zemlji. Ne dopusti nam da postanemo hladni. Da se udaljavamo sve više. Odemo gde bilo. Daj nam znak da si živa. A mnogo docnije na ivici nekog šipražja u šumi uspomena, iskrsni odjednom, pruži nam ruku i spasi nas. Žak Prever Komentarji (5) www.pozitivke.net