uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu, O.o
Stoyan Bayron - ni tvoj stil.
sorry.

Č - je velik, to pa res,
to pa verjamem.
Čakam Č,
kje je?
?

S?
Neee,
to
pa
ne.!

hahaha

Čao Č-ao Č-au

Dobićeš jednog dana dublji glas. Počečeš
da se briješ. Oženičeš se i zaposliti. Imačeš
svoju decu i pričati im svoje bajke.
A ja ću biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznačeš me po tome kako naivno verujem
da ću večito živeti, opčinjen unutrašnjim
govorom poput drevnoga boga Ptaha,
koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatim
izdahnuo okolo svoje neverovatne misli,

i tako,ogromnom maštom, sam u Ničemu,
jedini, oživeo sve ono što je još bilo nestvoreno.


Onda će doći sve naglo: moji poslednji zubi.
I odmah posle toga: moji poslednji koraci.
Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.
Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo veče
makar samo sat ili pola sata.
Biće to sasvim dosta za sve proklete godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kao
kišica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak
na tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam,
nikad okrenuo leđa da bi me poštovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je više trošiš, više ćeš
je i imati.

Miroslav Antić

http://senadabrcaninovic.files.wordpress.com/2010/10/bijela-pjesma.jpg

PER IL POETA CHE NON PUO CANTARE,
PER L OPERAIO CHE NON A PIU IL SUO LAVORO,
PER CHI HA VENT ANNI E SE NE STA A MORIRE,
IN UN DESERTO COME IN UN PORCILE,
E PER TUTTI I RAGAZZI E LE RAGAZZE,
CHE DIFENDONO UN LIBRO, UN LIBRO VERO,
COSI BELLI A GRIDARE NELLE PIAZZE,
PERCHE STANO UCCIDENDO IL PENSIERO.

Za poeta, ki ne more več peti,
za delavca, ki ne more več delati,
za dvajsetletnika, ki umira,
za mlade...za ideje, ki so kot metulji,
ki jim ne moreš vzeti kril,
ker so ideje kot zvezde,
ki jih nevihte ne morejo ugasniti.

Sanremo- Roberto Vecchione

NIKDAR SNCE NI TAKO ŽARELO,
KOT ZA NAJU DVA, KOT ZA NAJU DVA.
NIKDAR JUTRO NI TAKO SE VNELO,
KOT ZA NAJU DVA, POLJUBLJENA.
NIKDAR ŠE TAKO KOT S TABO,
MORJE NI TAKO BUČALO,
NIKDAR POLJE NI TAKO DIŠALO
KOT ZA NAJU DVA, KO SE LJUBIVA.

TABU-TINA

SE TI ZDI V REDU,ČE TI REČEM,
DA MI DIŠIŠ KAKOR POMLAD ?
SE TI ZDI NAROBE, ČE POLETI
S TABO ŽELIM GOLA ZASPAT?
BOŠ JESENI ČAKAL ZIMO Z MANO
IN ME NESEL DO POMLADI?
ČE TI REČEM, DA BOM VEDNO TVOJA,
A BOŠ REKEL, DA BOŠ MOJ ?

Ko me gleda v oči,
v meni strast prebudi,
kot nekdo, ki imel me bo rad.
V teh očeh je resnica
in v srcu zaupanje,
naenkrat se življenju predam.
Za menoj so nevihte,
pred menoj sončen dan,
tega jutra nikomur ne dam.
Ko nocoj bo prišel, bom doma.
Tam na mizi bo večerja za dva.
In odšel več ne bo,
nežno vzel me bo tako,
kot nekdo, ki imel me bo rad.
Kot nekdo, ki imel me bo rad.

Zagrli me


Ne trebaš mi ništa reći,
svoju prošlost, svoje ime
Ako će ti biti lakše,
zagrli me, zagrli me...

Uzeću te u naručje
da te čuvam usred zime,
grijaće te moje tijelo,
zagrli me, zagrli me...

Zagrli me oko vrata
oluja se diže,
ne može ti vjetar ništa,
ako priđes bliže,
ako priđes bliže...

Ukrao bih sreću za nas,
kupio bih, nemam čime,
jedino si moje blago,
zagrli me, zagrli me...

Ne trebaju tebi draga
ove pjesme, ove rime,
najviše je sto se može,
zagrli me, zagrli me...


Arsen Dedić

Wislawa Szymborska

Malo o duši

Duša se ima.
Niko je nema neprekidno
i zauvek.

Dan za danom,
godinu za godinom,
može se živeti bez nje.

Ponekad samo u ushićenjima
i strahovima detinjstva
gnezdi se na duže.
Ponekad samo čudeći se,
što smo stari.

Retko nam asistira
pri teškim radovima,
kao što su pomeranja nameštaja,
vučenje kofera.
ili krstarenje putevima u tesnim cipelama.

U vreme popunjavanja anketa
i seckanja mesa,
po pravilu, ima izlaz.

Od hiljadu naših razgovora
učestvuje u jednom,
i to ne obavezno,
jer više voli da ćuti.

Kada nas telo jako zaboli,
tiho napušta dežurstvo.

Izbirljiva je:
nerado nas vidi u gomili,
gadi joj se naša borba za bilo kakvu dominaciju
i žestina gramѕivosti.

Radost i tuga
za nju nisu različita osećanja.
Samo kroz njihovu povezanost
ona je s nama.

Možemo da računamo na nju
kada ni u šta nismo sigurni,
a za sve smo zainteresovani.

Od materijalnih predmeta
voli satove s klatnom
i ogledala, što revnosno rade
i kad ih niko ne posmatra.

Ne kaže odakle dolazi
i kada će ponovo nestati,
ali očigledno očekuje takva pitanja.

Čini se:
kao što je ona nama,
i mi smo njoj
za nešto potrebni.

................................................



Tri najneobičnije reči

Kad izgovorim reč Budućnost,
prvi slog već odlazi u prošlost.

Kad izgovorim reč Tišina,
narušavam je.

Kad izgovorim reč Ništa,
stvaram nešto što se
ne može smestiti u bilo koje nepostojanje

Arsen Dedić

O zavičaju

Zavičaj radi samo u srpnju i kolovozu.
Moj zavičaj je onoliko koliko ja odredim.
Zavičaj mi ne može odrapiti nekoliko godina naklonosti –
uvjetno.
Sunce tuđeg neba dalo je sjajnih rezultata.
Zavičaj je naivan.
Utrapi mu se tko god stigne.
Zavičaj ima skroman glazbeni ukus.
Najlošiji tekstopisci drmaju zavičajem.
Zavičaj ima kvadraturu vikendice.
Ljubav prema zavičaju je neuzvraćena.
Zavičaj na putu.
Zavičajem protiv zavičaja.